Da se razumemo, ne odbijam rad.
Da radim moram, naravno mogu da biram i radim nesto neozbiljnije sa kracim radnim vremenom, bez mnogo truda ili da trazim nov posao, takodje ozbiljan, ali u normalnom okruzenju sa normalnim satisfakcijama za rad. Mada to nije tema, jer zelim o ovome da pricam kao o iskustvu koje sam imala i uvek cu pricati.
Licno nije poenta da se zalim samo, nije ni poenta price da bih zelela da ne ustajem iz kreveta a da im bude extra. Poena moje price i zaljenja su promene koje dozivljavamo, tj odnos prema zaposlenima.
Ne mogu da pricam o privatnim firma ili drzavnim institucijama, jer ne znam kako je tamo.
Govorim o velikim inostranim korporacijama koje dolaze ovde po jeftinu radnu snagu i bukvlano se izivljavaju. Za njih znam, za druge ne mogu da tvrdim.
Razumem ja zasto smo mi sve to prihvatili, ali izrobljavanje nije dozvoljeno, nije zdravo ni prihvatljivo. Moja sloboda je jedino, pored prica sa prijateljima, da se i ovde izrazim, jer kako svi oko mene i mnogo stariji cute tako moram i ja.
Verovatno svi i mislimo da nas niko i ne bi cuo, ali da li je neko probao da se pobuni.
Koliko znam kod mene u firmi niko nije dobio otkaz iz slicnog razloga, znaci jos nije isprobano. :)
"Gazde" udaraju dok ne viknes jao, a posto niko ne vikne oni nastavljaju dok im ne dosadi.
I to tako udje u naviku svima, njima da terorisu a nama da prihvatamo sve uz komentare poput - drugacija su vremena, mogu da izgubim posao, znam da od toga da se pobunim nece biti nista, pa mora da bude tesko...
A radi se koliko traze, ne kazu oni da se ostaje prekovremeno, ali kazu da mora da se zavrsi.
Kazu da se prekovremeno placa, ali ne placaju. Kazu oni da je u 5h kraj radnog vremena, ali vas u 5h pitaju A gde cete?. A po sred ove krize o ugovorima, povecanjima plate ili bonusima ne razmisljaju... a imaju para ihaha... i hvale se svojim uspesima i profitu, ostvarenom cak i u vreme krize. Nije to da samo ja ne dobijem, nego stotine ljudi i to u mnogim firmama. Ocigledno, pravilnik o radu je nevazeci dokument :)
