Otvoreno!

A sto ne bi kad mogu...

Ah to izbrobljavanje... kod nas stotinak ljudi radi, realno ozbiljne poslove, preko omladinske zadruge. Period rada preko omladinske zadruge, koji se inace definise kao povremeno privremeni rad, traje i preko dve godine. A kada neko napuni 30 oni mu kazu, e nisi ni sad zasluzio bolje, pa onda postoji neka druga vrsta ugovora. Uglavnom hiljadu varijanti samo da bi se izbeglo zaposlavanje za stalno, jer to mu dodje skuplje eee ;) u zakonu postoje rupe, a ocigledno niko ne kontrolise.

A i te omladinske zadruge su jako velika prevara, tj rupa koja daje mogucnost da ozbiljne, odgovorne poslove obavljaju mladi ljudi zeljni posla, za minimalne novcane nadoknade.
Ima toga sve vise u svim firmama ovde i taj period rada preko omladinske potraje uglavnom dugo.  Iako nemaju pravo da vas drze na odredjenom tako dugo, po paprima ispravljaju da kad istekne taj neki rok, vi kao promenite poziciju i onda ispocetka.

A zaposleni za stalno trpe jos veci pritisak i redom je stvorena atmosfera straha kako bi dani i turtura prolazili mirno, bez ijednog pokusaja da se taj rad bez bilo kakave odgovarajuce satisfakcije ili cisto posvecenoti zaposlenima , poremeti.
Meni nije jasno, jer znam da kada bi imali satatisfakciju da bi svi gde god da rade radili mnogo bolje i vise se zanimali za svoj posao, mozda bi imali zelju da iznose ideje i da licno doprinose razvitku firme.

Mozda nista nije pravedno, ali kako onda da mislim da tako treba sve da prihvatam u zivotu.
I da zivim zivot kao stotine odraslih starijih ljudi sa kojima radim, koji uzaludno komentarisu kako je sve sranje i kako se ponasaju prema nama kao prema ljudima bez privatnog zivota i bez bilo kakvih prava!

A tako ce biti dok god ima jeftine radne snage u ovim broju, i dok god im nije bitan kvalitet, nego kvantitet. Prema svemu sudeci, dok ovi inostrani ne budi videli nas kao sigurno trziste, jer se ocigledno ponasaju kao da su samo u prolazu i da su tu samo dok ne iscpre sve.
A meni navise smeta sto oni crpe nas, nas duh, uzimaju nam osmehe i radosti. Postali smo drustvo koje se samo zali... bas kao ja ;)

... poslodavcima u Srbiji.

Ovo treba biti zanimljivo, ali nije, ne zelimo da bude ni tragicno jer se bas protiv takvih stvari borimo. Takodje, stvarno zelim da svi nadju posao, ali i da ljudi manje prihvataju nametnuta pravila koja ce ubiti svaku radost u nama... 

Moj glavni licni problem je shvatanje okoline, sta nama to rade ovi moderni poslodavci. Imam 23 godine, radim 3 godine, studiram... Ponekad imam utisak da smo mi stvarno robovi od 9h do mraka, robovi koji bez pogovora daju da im crpe svu snagu i  da im ukinu svaki osmeh. Zasto lako kad moze tesko. Iskreno mislim da se neke stvari opasno menjaju, ceo odnos prema poslu, zadacima, poslovnom okruzenju i da polako prihvatamo neke nove vrednosti. Plasim se da moja deca nece vidjati roditelje do mraka i da cu slepo kao robot ici na posao ceo zivot da sluzim drugima, nekim strancima, koji me nece postovati kao coveka nego ce na mene gledati kao na masinu. Mislila sam da ce ovaj svet i dani da sa svim unapredjenjima, tehnologijom biti lepsi, zanimljiviji, nisam ocekivala da ce nam polako oteti svaki osmeh i svako razmiljanje zamerati i osudjivati.  Mislila sam da su razlike prihvatljivije a tek sad vidim da su ipak ljudi samo sve vise sebicniji, povuceniji, pokorniji i bezobrazniji... kad porastem ne zelim da mi dani izgledaju ovako, a ima novo starijih koji nam kvare svaku sansu. Jer kad nesto predje u opstu kulturu i kad zaboravimo na sve druge radosti, bice jos tuznije i sivije. 

Nastavak kad se naspavam, posle prekovremenog rada...ovo je kao sex da :) ali onaj gde samo vas ...until then enjoy