... poslodavcima u Srbiji.
Ovo treba biti zanimljivo, ali nije, ne zelimo da bude ni tragicno jer se bas protiv takvih stvari borimo. Takodje, stvarno zelim da svi nadju posao, ali i da ljudi manje prihvataju nametnuta pravila koja ce ubiti svaku radost u nama...
Moj glavni licni problem je shvatanje okoline, sta nama to rade ovi moderni poslodavci. Imam 23 godine, radim 3 godine, studiram... Ponekad imam utisak da smo mi stvarno robovi od 9h do mraka, robovi koji bez pogovora daju da im crpe svu snagu i da im ukinu svaki osmeh. Zasto lako kad moze tesko. Iskreno mislim da se neke stvari opasno menjaju, ceo odnos prema poslu, zadacima, poslovnom okruzenju i da polako prihvatamo neke nove vrednosti. Plasim se da moja deca nece vidjati roditelje do mraka i da cu slepo kao robot ici na posao ceo zivot da sluzim drugima, nekim strancima, koji me nece postovati kao coveka nego ce na mene gledati kao na masinu. Mislila sam da ce ovaj svet i dani da sa svim unapredjenjima, tehnologijom biti lepsi, zanimljiviji, nisam ocekivala da ce nam polako oteti svaki osmeh i svako razmiljanje zamerati i osudjivati. Mislila sam da su razlike prihvatljivije a tek sad vidim da su ipak ljudi samo sve vise sebicniji, povuceniji, pokorniji i bezobrazniji... kad porastem ne zelim da mi dani izgledaju ovako, a ima novo starijih koji nam kvare svaku sansu. Jer kad nesto predje u opstu kulturu i kad zaboravimo na sve druge radosti, bice jos tuznije i sivije.
Nastavak kad se naspavam, posle prekovremenog rada...ovo je kao sex da :) ali onaj gde samo vas ...until then enjoy
