Da se razumemo, ne odbijam rad.
Da radim moram, naravno mogu da biram i radim nesto neozbiljnije sa kracim radnim vremenom, bez mnogo truda ili da trazim nov posao, takodje ozbiljan, ali u normalnom okruzenju sa normalnim satisfakcijama za rad. Mada to nije tema, jer zelim o ovome da pricam kao o iskustvu koje sam imala i uvek cu pricati.
Licno nije poenta da se zalim samo, nije ni poenta price da bih zelela da ne ustajem iz kreveta a da im bude extra. Poena moje price i zaljenja su promene koje dozivljavamo, tj odnos prema zaposlenima.
Ne mogu da pricam o privatnim firma ili drzavnim institucijama, jer ne znam kako je tamo.
Govorim o velikim inostranim korporacijama koje dolaze ovde po jeftinu radnu snagu i bukvlano se izivljavaju. Za njih znam, za druge ne mogu da tvrdim.
Razumem ja zasto smo mi sve to prihvatili, ali izrobljavanje nije dozvoljeno, nije zdravo ni prihvatljivo. Moja sloboda je jedino, pored prica sa prijateljima, da se i ovde izrazim, jer kako svi oko mene i mnogo stariji cute tako moram i ja.
Verovatno svi i mislimo da nas niko i ne bi cuo, ali da li je neko probao da se pobuni.
Koliko znam kod mene u firmi niko nije dobio otkaz iz slicnog razloga, znaci jos nije isprobano. :)
"Gazde" udaraju dok ne viknes jao, a posto niko ne vikne oni nastavljaju dok im ne dosadi.
I to tako udje u naviku svima, njima da terorisu a nama da prihvatamo sve uz komentare poput - drugacija su vremena, mogu da izgubim posao, znam da od toga da se pobunim nece biti nista, pa mora da bude tesko...
A radi se koliko traze, ne kazu oni da se ostaje prekovremeno, ali kazu da mora da se zavrsi.
Kazu da se prekovremeno placa, ali ne placaju. Kazu oni da je u 5h kraj radnog vremena, ali vas u 5h pitaju A gde cete?. A po sred ove krize o ugovorima, povecanjima plate ili bonusima ne razmisljaju... a imaju para ihaha... i hvale se svojim uspesima i profitu, ostvarenom cak i u vreme krize. Nije to da samo ja ne dobijem, nego stotine ljudi i to u mnogim firmama. Ocigledno, pravilnik o radu je nevazeci dokument :)
23/04/2010, 00:55
Apsolutno tacno!
Jedan od problema je naravno i kultura rada / nerada, koja postoji u Srbiji. I za tih 8 sati se vrlo malo uradi. Psotoji problem motivacije, sposobnosti itd.
Moja podrska za novi blog.
23/04/2010, 18:46
odlican blog !
da je samo to problem u srbiji...
25/04/2010, 17:08
Generalno, problem je u tome što ne postoje sindikati koji i da postoje ne bi radili svoj posao kako treba. S druge strane tu su radnici koji rade za njih i koji iz raznoraznih razloga ne smeju ni da pomisle da pokušaju da im kontriraju. Ne umeju ili ne smeju da se organizuju, jer izgubiće posao.
Prema ovoj priči, određene kompanije svesno i svakodnevno krše radnička prava dok radnici sede skrštenih ruku i to trpite. Pa ako se radnici ne bore za svoja prava, od koga očekuju da to uradi umesto njih?
Što radnici ne saberu koliko para im nisu isplatili za svaki prekovremeni sat tokom karijere provedene u toj kompaniji.
Pitanje je: Da li radnici imaju M. da se organizuju i spreme tužbu protiv kompanije koja svakodnevno krši njihova prava, i traže isplatu do poslednjeg dinara koji su im dužni.
3 godine x 46 radnih nedelja x 5 radnih dana x 1,5 radnih sati prekovremeno x 7,5 eura prekovremena satnica=7762,5 eura
Dovoljno za započinjanje sopstvenog biznisa...
30/04/2010, 14:44
Tako je svuda,nazalost..ja radim u privatnoj firmi i kod nas je stanje kao u doba inkvizicije...radno vr. od 07-15h ,bez ikakvog pogovora radim i do 19h!S obzirom da imamo predstavnistva u razlicitim gradovima i drzavama desava se da se neko od nasih radnika pobuni,pa dobije otkaz,zatm dodje neko ko je iznad mene i kaze "sledece nedelje radis u ***** gradu,samo nekoliko dana".Pakujem se,ostavljam porodicu,uopste nisam zadovoljna ali cutim,do kada cu cutati...ne znam...a znam da ovako vise ne mogu...